Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Primarna i sekundarna tržišta akcija i inicijalna javna ponuda akcija". Rad ima 30 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

Almedin Mehonic

Seminarski rad

UNIVERZITET U BEOGRADU BEOGRADSKA POSLOVNA SKOLA

SEMINARSKI RAD

PRIMARNA I SEKUNDARANA TRZISTA AKCIJA I INICIJALNA JAVNA PONUDA AKCIJA

Almedin Mehonic

Seminarski rad

SADRZAJ 1. Uvodna razmatranja 1.1 Pojam i nastanak akcijskog kapitala 1.2HARTIJE OD VREDNOSTI 1.3 Primarna i sekundarna ponuda hartija od vrednosti 2. AKCIJE 2.1 Izdavanje akcija 2.2. Odluka o izdavanju akcija i poziv na upis akcija 2.3. Upis, uplata i izdavanje akcija 2.4. Sastojci i obavezni elementi akcije 2.5. Knjiga akcionara 2.6. Vrste i klase akcija 2.7. Akcije na ime i akcije na donosioca 2.8. Osnivacke akcije i akcije sledecih emisija 2.9. Privremene i stalne akcije 2.1.1. Obicne (redovne) akcije 2.1.2. Monoglasne, viseglasne i bezglasne akcije 2.1.3. Prenos akcija 2.1.4 Amortizacija, zamena, sjedinjavanje, podela, oglasavanje nevazecom i povlacenje akcija. 3. BERZE 3.1. Pojam i znacaj berze 3.2. Delatnost berze 3.3. Zabranjeni poslovi 3.4. Osnovni kapital berze 3.5. Dozvola za rad berze 3.6. Vrste berzi 3.7. Osnivanje berzi 3.8. Opsti akti berze 3.9. Imovina berze 3.1.1. Organi berze 3.1.2 Clanovi berze i ucesnici berze 3.1.3. Ko su ucesnici berze? 3.1.4. Berzanski poslovi 3.1.5. Berzanska trgovina 3.1.6. Berzanski posrednici 3.1.7. Kontrola poslovanja berze. 3.1.8. Berzansko tržište 3.1.9. Berza u nasoj zemlji ( Beogradska berza)

Almedin Mehonic

Seminarski rad

Istorijat 4. IZDAVANJE HARTIJA OD VREDNOSTI JAVNOM PONUDOM 4.1. Uslovi za izdavanje hartija od vrednosti javnom ponudom 4.2. Prospekt za izdavanje hartija od vrednosti 5. PONUDA HARTIJA OD VREDNOSTI STRANOG PRAVNOG LICA I INOSTRANIH HARTIJA OD VREDNOSTI 5.1. Odobrenje prospekta za ponudu i promet hartija od vrednosti stranog pravnog lica 6. POSTUPAK IZDAVANJA HARTIJA OD VREDNOSTI JAVNOM PONUDOM 6.1. Mesto upisa i uplate hartija od vrednosti i rok za upis i uplatu 6.2. Rok za upis i uplatu hartija od vrednosti 6.3. Odustajanje od upisa 6.4. Obustava i poništavanje postupka izdavanja hartija od vrednosti 6.5. Objavljivanje izveštaja o ishodu javne ponude 6.6. Upis hartija od vrednosti u Centralni registar i uključivanje hartija od vrednosti na organizovano tržište 7. TRGOVINA HARTIJAMA OD VREDNOSTI NA ORGANIZOVANOM TRŽIŠTU 7.1. Trgovina na organizovanom tržištu 8. OVLAŠĆENI UČESNICI NA ORGANIZOVANOM TRŽIŠTU 8.1. Oduzimanje dozvole za obavljanje delatnosti brokerskodilerskog društva 8.2. Uslovi za obavljanje delatnosti brokersko-dilerskog društva 8.3. Ovlašćenje za obavljanje delatnosti kastodi banke 8.4. Delatnost kastodi banke 10. ZAKLJUCAK 11. DODATAK Izvod iz Zakona o Berzam -Kaznene odredbe12. Literatura

Almedin Mehonic

Seminarski rad

Almedin Mehonic

Seminarski rad

javljaju u vezi sa primenom tehničkog i tehnološkog progresa. Novi, naročito revolucionarni tehnički i tehnološki pronalasci i postupci zahtevaju, pri njihovoj industriskoj primeni, velike iznose kapitala ili značajna povećanja postojećeg kapitala. I dok je individulani kapital u tim slučajevima oganičen sopstvenom akumulacijom i ne može se u velikim skokovima povećavati akcijski kapital je sposoban za ovakve vidove naglih povećanja, koja može da zahteva tehnički i tehnološki progres. Posebno treba istaći ulogu akcijskog kapitala u razvoju onih grana privrede čiji individualni kapital nije mogao da pokrene. Tu je reč o izvesnim granama u kojma izgradnju ili proširenje kapaciteta preduzeća iz tehnoloških ili organizacionih razloga zahteva ogromna ulaganja u kapitala, što individualni kapital ne može da obezbedi. Već je Marks konstatovao da je npr razvoj železnice upravo rezultat pojave akcijskog kapitala i njegove sposobnosti za uvećanjm do ogromnih razmera. U kasnijem tehnološkom i tehničkom razvoju broj grana koji se razvijao akcijskom kapitalu stalno je rastao (ogromne pomorske kompanije, trgovačke flote, vazduhoplovne kompanije eksploatacija nafte itd). Značajan momenat u pojavi akcijskog kapitala je taj da je on veoma privilegovan u pogledu dobijanja kredita. Valja podsetiti da kredit ima veoma važnu ulogu u proširenoj reprodukciji svakog kapitalističkog preduzeća. Mogućnost ili ne mogućnost dobijanja kredita i uslovi njegovog dobijanja vrlo često mogu imati presudan uticaj na razvoj preduzeća, na njegovu tehniku ili rekonstrukciju i usavršavanja, jednom rečiju na njegovu sposobnost da poveća produktivnost rada i da ide u korak sa svojim konkurentima. U tom smislu posmatrano, prednosti u dobijanju kredita, koje imaju akcionarska društva, svakako su veoma značajne. Akcijski kapital ima prednosti u zahtevima za kreditom kod banaka, pre svega zbog sigurnosti plasmana kredita, garantovanog velikim kapitalom akcionarskog preduzeća. Pored toga mogućnosti vraćanja kredita kod akcionarskih preduzeća nisu ograničene samo poslovnim uspehom preduzeća, već se kredit

...

 

------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]